Zrnca peska čine planine, trenuci čine godine, a sitnice ceo život. – Molijer

Život je čovekov onakav kakvim ga oblikuju njegove misli. – Marko Aurelije

Život je Božji dar vama. Način na koji ga živite, vaš je dar

Bogu. – Leo Buskaglia

Životna tragedija je da ostarimo prerano i postanemo mudri prekasno. – Bendžamin Frenklin

Živeti – to ne znači disati, nego raditi. – Žan Žak Ruso

Sve što sam o životu naučio može se svesti na tri reči: život

ide dalje. – Robert Fros

Onaj ko ne ceni život, nije ga ni zaslužio. – Leonardo da Vinči

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži. – Ivo Andrić

Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osećaju. – Pablo Pikaso

Život kakav bio da bio, bolji je od mašte, kao što je zdravlje bolje od bolesti. – Ivan Sergejevič Turgenje

Anegdote iz života Nikole Tesle

Sveti vladika Nikola Velimirović bio je blizak prijatelj Nikole Tesle. Njih dvojica su se često zvali imenjacima.

Jednom se dogodilo da je Tesla pozvao vladiku u svoju laboratoriju.

Čim je vladika otvorio vrata Tesline laboratorije, Tesla je stavio u pokret hiljadu nekih točkova.

-Imenjače, šta to uradi? Kakva je to sila?- pitao ga je vladika Nikolaj.
-Imenjače, ti si školovan čovek, valjda znaš šta je to?- odgovori Tesla.
-Šta je to?
-Struja, imenjače!
-Kad si tako veliki stručnjak za struju, reci mi da li će tvoja nauka otkriti način da se ta sila struje vidi golim okom.
-Nikada-kaže Tesla- dok je sveta i veka.
-Pa što onda narod traži Boga da vidi? Sila postoji i kada se ne vidi- na to će Sveti vladika

anegdota iz života Patrijarha Pavla

Pored mnogih vrlina koje je posedovao, patrijarh je bio čuven i po svom lepom pevanju. Zbog svog lepog glasa, još kao dečak, dobio je nadimak Pjevalica. I kasnije, tokom studija i kada se zamonašio, pevnica u hramu je bila i ostala patrijarhovo omiljeno mesto. Kao episkop raško-prizrenski, patrijarh Pavle bi često stajao za pevnicom i pratio pevanje đaka Prizrenke bogoslovije da bi mogao da ih ispravlja kada pogreše. Tu ulogu često je uzimao i kada je postao patrijarh. Jednom prilikom za vreme bogosuženja dogodilo se da je morao da upozori jednog bogoslova koji je bio za pevnicom:

Sinko, obratite malo više pažnje…, čini mi se da vi to ne radite baš kako bi trebalo!”

Ovaj odgovori, pomalo uvređeno:” Pa, znate, Vaša Svetosti, svaka ptica peva svojim glasom!”

Patrijarh će na to: “Jeste, sinko, ali u šumi. Ovo je Crkva.”

anegdota iz života Mihajla Pupina

I zaista nije se izgubilo niti ga je to zanelo pa čak ni onda kada su ga kasnije izabrali za razrednog predsednika u trećoj godini akademije, pa ni kada je kao poznat i slavan naučnik jednoj gospođi u Norfolku koja je tvrdila kako je radio prijemnik čudo rekao da je to sasvim prosto i da se glas prenosi najpre elektrikom pa vazduhom pa opet elektrikom. „Sasvim prosto, kao da mi bacamo jabuke jedno drugom iz ruke u ruku!“
– To je za mene ipak veliko čudo,nastavila je Amerikanka.
– Nikakvo čudo, kao što i nije nikakvo čudo ništa od onоga što je čovek smislio  i konstruisao.
– Da, tako vi naučnici uvek: nikakvo čudo! – srdila se gospođa. Međutim, za mene je čudо i telefon i radio i sve ostalo.
Tada je profesor Pupin uzdigao svoj kažiprst i upitao? Šta je ovo?“ Svi su se, pa i radoznala gospođa, iznenadili ovom pitanju, ne znajući šta Pupin smera time.
– Ovo je, jel te, prst profesora Mihajla Pupina, zaključio je . Vi kažete, radio je čudo. A ja vam kažem, da svе železnice što danonoćno jure sa kraja na kraj ovoga kontinenta, svi telegrafi, telefoni, parni i električni kotlovi, teleskop moga prijatelja Edisona, i sve veštačke naprave, kao i sva naša civilizacije skupa, sve to predstavlja jednu prostu detinjsku napravu u poređenju sa organskim sastavom  i konstrukcijom jednog čovekovog prsta. Ovaj jedan prst veće je čudo, gospođo, od svega što su ljudi sazdali  u Americi do sada, a šta tek da kažemo o čudu cele vasione? Prema tome nismo mi  naučnici čudotvorci nego onaj koji je stvorio ovaj prst. А to je Gospod Bog. Zato se u  našoj pravoslavnoj crkvi  o Bogojavljenju tamo na plavom Dunavu peva jedna pesma koja  glasi: „Veliki si Gospode, i čudna su dela tvoja. Тi si Bog koji jedini tvori čudesa!“

anegdota iz života Ive Andrića

Organizovano je knjizevno vece u cast I. Andrica, kome je prisustvovao i sam pisac. Posle uobicajene diskusije jedan od prisutnih je zamolio Andrica da procita odlomak iz neke svoje knjige, na sta je pisac odgovorio:
– Ja sam vam sve ovo napisao, pa jos i da vam citam! 

anegdota iz života Vladete Jerotić

U restoranu je sedeo prof.Vladeta Jerotić. Video ga je jedan student,prišao je, predstavio se i rekao da on profesoru Jerotiću mnogo duguje, zato što su mu njegove knjige pomogle u životu, pa bi hteo, na ovaj način, da mu se zahvali.Prof. Jerotić je navodno ljubazno odbio rekavši:

“Nemojte da uvek činite ja tebi – ti meni. Ja sam nešto, kako vi kažete, vama učinio i vi sada hoćete meni da vratite. Kada vam neko učini nešto dobro, vi učinite dobro nekom drugom, on nekom trećem i tako se pravi krug dobrih dela. Inače to – ja tebi, ti meni – je odraz plemenske svesti i osnov korupcije. Zato ja kažem da je za plemenske narode, u koje ubrajam i Srbe, korupcija nešto prirodno. Ipak, ne treba zaboraviti da smo mi pozvani da budemo hrišćani, a to znači da se izdižemo iznad svoje prirode. Stvorite krug dobrih dela. Izdignite se iznad svoje prirode”, poručio mu je profesor.