Depresija

Veoma teška za prepoznavanje i veoma raznovrsno definisana pojava kod ljudi. Ja je ne bih nazvala bolest već samo neugodna pojava ljudskog raspoloženja.

Svakako ne možemo očekivati da nam svaki dan bude “suncem okupan” i da se svaki dan smejemo i veselimo kao da smo baš tog dana dobili na lutriji. Ali nekih dana osim što možemo da ne izgledamo baš kao da smo dobili na lutriji možemo zaista izgledati kao da smo potonuli kao nesrećni Titanik. ( zanimljivo da je depresija kao geografski pojam zapravo potonuće zemljišta u odnosu na svoje okruženje). Možemo je definisati i kao beznađe ili nemogućnost da se otkrije svrha u sopstvenom životu.

Smatram da je dobra podela ljudskih karaktera na sangvinike, flegmatike, melanholike i kolerike. I smatram da medju njima ima onih koji dosta redje pate od ove neugodne pojave ljudskog raspoloženja – depresije.

Pišem o depresiji zato što sam je dobro iskusila i još uvek mi se dešava. A ja sam tipičan melanholik.  Kao što mislim da je jedan sangvinik  neće tako dobro iskusiti. Zato i smatram da to nije bolest ali je mnogi lekari svrstavaju u to zato što se za depresiju propisuju  razni lekovi. Nisam stručno lice ali evo nešto detaljnije o tome na

/ozbiljno-o-depresiji-cinjenice-brojke/

E sad kad smo pogledali stručnije mišljenje da kažem još nešto….Mislim iz mog iskustva da pored toga što karakter ličnosti utiče na to koliko često će vam raspoloženje pasti ispod normale da možete da se nazovete depresivnim isto toliko utiče i okruženje u kom živite kao i način ishrane.

Kada govorim o okruženju tu je zapravo onaj uticaj o kome sam pisala u ranijim postovima. Mi smo ono što gledamo, čitamo, sa kim se družimo. Ima jedna naša poslovica: S kim si, takav si.  Eto to je to. Ali dobra stvar je što tu ipak možemo dosta da menjamo. Svojom voljom, svojom inicijativom. I stvari možemo postaviti na bolji nivo. Možemo birati. Imamo slobodu da biramo….

Što se tiče ishrane takodje. Mada su tu stvari možda malo teže jer se navike u ishrani možda teže iskorenjuju.

Mislim svakako iz nekog mog iskustva da suviše slatka, masna i uopšte “teška” hrana može da bude i okidač za depresiju. Takodje i ako nemamo disciplinu u ishrani, ako grickamo između obroka, ako naš želudac nema odmor nego stalno obavlja varenje. Osobama koje su sklone depresivnim raspoloženjima se preporučuje  hrana sa dosta voća, povrća i intergralnih žitarica (intergralno pre svega zbog većeg unosa kompleksa B vitamina koji može da bude od velike dobrobiti za nervni sistem koji je u slučaju depresije dosta pogođen.) Ne zaboravite činjenicu da se 95% serotonina (tj.hormona sreće)  stvara u crevima, dakle stomaku a samo 5% u mozgu. Stomak se smatra “drugim” mozgom.To je i razlog više zašto bi trebalo posebnu pažnju obratiti na vrstu hrane koju jedemo.Naučimo da  osluškujmo svoj organizam da bismo shvatili koja nam hrana prija a koja ne. Obavezno je  redovno unošenje tečnosti,pre svega vode i sokova što podstiče dobro raspoloženje. Što više vode piješ, raspoloženiji si – to je moj moto, koji sam s vremena na vreme napominjala svojoj ćerki.

Muzika je takodje jedan od načina kako možemo odagnati svoju depresiju. Birajmo kvalitetnu muziku koju ćemo slušati, onu koju su komponovali ljudi potaknuti Božjim duhom. Skoro sam pročitala a to i sama upražnjavam da pevanje bar 10 min svakako kvalitetnijih melodija smanjuje stres, pročišćava sinuse, poboljšava držanje pa čak može i da produži život.

Moje nedavno  otkriće koje želim da podelim sa vama tiče se uticaja boja na ljudsko raspoloženje.U tom smislu narandžasta boja daje najbolje efekte u slučaju depresije.Žuta i narandžasta boja podižu raspoloženje i podstiču na aktivnost; Izaberite i nosite odeću u podsticajnim bojama, ili primenite specifičan postupak koji, ukratko, podrazumeva da se udobno smestite, zatvorite oči, opustite i potom, u mislima, stvorite neku od boja sa pozitivnim efektom.

Razmislite o tome, jer život je samo jedan ali vredan!

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *