MOJ PRIJATELJ ZAUVEK

Ne tako davno u jednom starom albumu, naišla sam na jedan veliki isečak iz novina nalik na karikaturu. Na njoj je nacrtan mlad čovek sa bradom, očevidno Božji sin, naslonjen na stub od ulične svetiljke na jednoj prometnoj gradskoj ulici. Dok je prolazio pored Njega, jedan pešak je rekao drugom do sebe „ Hej, zar to ne beše taj Kako mu je ime ?“
Ovaj crtež, sa svojom proganjajućom porukom, uvek me prenerazi. Možda“prenerazi“ nije prava reč. Pretpostavljam da me zaboli. Zato što je Mladi čovek koji se naslanja na stub od ulične svetiljke moj prijatelj. On je učinio ogromnu investiciju u moju budućnost. On toliko vrednuje naš odnos da nije oklevao da zauzme moje mesto tamo gde sam ja bila suočena sa teškim životnim situacijama. Čovek nema mnogo takvih prijatelja.
On je veoma jednostavna osoba. Da su prolaznik i njegova drska opaska bili stvarni, Božji sin se ne bi osetio ugroženim. On se ne čini da ima ikakvih problema sa svojim egom. On je totalno opušten, i to je ono što čini da se osećam prijatno sa Njim.
On ima sve što trebam, i On ne bi nikad pomislio da mi oduzme nešto od toga. Ipak On me je naučio da ne tražim mnogo. Ta jednostavnost Njegovog života posramljuje složenost mog, bez reči.
On se ne čini da se ikad žuri, takmiči ili brine. U stvari, čini se da On ima samo jednu brigu, i to za sve one ljude koji se kreću gradskim ulicama . On je naveo, s vremena na vreme, da bi voleo da i ja osetim neodoljivo saosećanje za te ljude takođe, jer je On svestan da je izgubio ikakvo stvarno značenje za većinu od njih- a oni Ga trebaju. Više nego što mogu znati. On ima tu ideju da bih možda ja mogla biti neki posrednik zato što se nekako većini od njih činim stvarnija.
Pokušala sam da ubedim ponekog tu i tamo da je on ključna figura u našoj sadašnjoj situaciji, ali većina od njih me je s nestrpljenjem odbila. Oni razmatraju važne stvari,kao što je berza ili zlostavljanje dece. Ili manje važne stvari, kao nova Maybelline maskara pa šta se dešava u Kenedi centru. Lako se obeshrabrim. Oni su navikli da sami vode brigu o sebi. Sve dok njihovo zdravlje i novac služe, oni ne žele stvarno da čuju o njihovim potrebama. Nisu sigurni da ih uopše imaju.
Čula sam da je moj Prijatelj mnogo popularniji među narodima Trećeg sveta. Ili u zemljama u kojima je rat opustošio tu zemlju i njegov narod. Kada ti je hladno i kada si gladan a tvojih voljenih više nema ili upravo završavaju život, ti počinješ da primećuješ Mladog čoveka koji se naslanja na stub od ulične svetiljke.
A oni uspešni su svi pomalo uplašeni od mog prijatelja. Uplašeni su da će ih On lišiti svih životno blistavih tričarija. Priznaću da sam se nosila mišlju sa nekim od ovih strahova lično. Ali sam zaista poželela ono što je On posedovao. Želela sam taj spokoj koji mu daje takvu staloženost,čineći da se kreće tako opušteno među nama, a ipak nekako tako daleko iznad i iza nas. Oprezno sam prepuštala prvo jednu pa drugu oblast mog života, Njemu. Ropstvo kojeg sam se pribojavala nikad se nije ovaplotilo. Umesto toga nastala je nova sloboda, kao neko beskrajno nasleđe iz daleke prošlosti. Ja sam još uvek u tom procesu. Ponekad-oh, sramno priznanje- postanem kao ti ljudi na ulici, sasvim usredsređena na to šta se događa u sadašnjici.
Ali postoji jedna strateška razlika. Vidite, rekla sam Mu davno da želim da budem Njegov prijatelj zauvek. Da bi mogla često sići sa pravca, ali, po bilo koju cenu želim da me On vrati natrag Njemu. Pa ponekad kad sam izgubljena u toj gužvi, moj budalasti um pretrne od Njegove ljubavi, i osetim jednu ruku na mom ramenu, a kada se okrenem On se smeši tako nežnim, nežnim osmehom koji zapali iskru u mom srcu. I onda mi ponovo hodamo zajedno.
Samo u slučaju da je On samo Kako mu je ime? tebi, pozivam te da usporiš svoj korak i pridružiš se nama. Nije potrebno predstavljanje.On već zna tvoje ime.
„ I evo ja sam s tobom i čuvaću te kuda god pođeš.“ 1. Mojsijeva 28,15

prevod iz knjige A warm and welcome place by June Strong

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *